3.5.

Postgenocidno društvo

Dr. Janja Beč-Neumann, Sociologinja, istraživačica genocida, spisateljica i predavačica

"...Kako živimo nakon genocida? Mislim na one koji su preživeli, ali i na nove generacije. Mislim da je ovo transgeneracijska trauma.

Pomirenje nije pojam iz diskursa društvenih nauka. Pomirenje je reč religijskog diskursa. Pomirenje je pojam iz religioznog diskursa koji koriste društvene nauke, a još više politika, politika svakodnevnog života. Ono što je malo teže shvatiti jest da pomirenje postoji samo u hrišćanstvu: kod katolika, protestanata i pravoslavaca. Pomirenje kao reč ne postoji u islamu i judaizmu. Pomenula sam genocide u Guatemali nad Majama i pomenula sam genocid u Kambodži nad Kmerima. U njihovim jezicima reč pomirenje ne postoji. Oni koriste reč ozdravljenje. Ozdravljenje kroz saznanje što se dogodilo i ozdravljenje kroz srce. Jezik Kmera i jezik Maja totalno su različiti jezici, ali ova praksa je slična. Genocid kao društvena praksa kreira nove kategorije, nove reči, a i vi to znate.

Komisija za istinu i pomirenje u Južnoj Africi bila je moguća zbog velikog vođe, Nelsona Mandele, kao i već spomenutog tužioca i sudije Goldstonea. Bojim se da mi u ovom trenutku nemamo takve vođe ili ih ja možda ne mogu videti. Ne mogu videti, jer je gotovo ista politička elita i sada na najvišim pozicijama, ako ne i isti ljudi s istom ideologijom. Vaša generacija ima vrlo teško nasleđe. Istinski vam želim da ovu dugu traumu nadiđete i da pronađete način ozdravljenja..."

- Izvodi iz transkripta

Kako učiti o Srebrenici

Dr. Dubravka Stojanović, Historičarka

"...Užasno je važno da razumemo kako deluje propaganda, da pokažemo šta su ljudi iz tog vremena znali ili nisu znali šta se desilo u Srebrenici, kako su vesti počele da se pojavljuju, koliko su vesti kasnile, kako se pokušavalo da se zataška taj zločin i kako je borbom ljudi koji su se tome suprotstavljali polako počela da izlazi istina na videlo. Mislim da je ta lekcija o propagandi, o ulozi medija, izuzetno važna u učenju istorije zato što ona može da nauči današnje đake kako da se odupru sledeći put, kako da prepoznaju propagandu. To je danas posebno važno kad postoji internet i kada oni neprekidno primaju stotine informacija dnevno, a naši đaci nisu obučeni da razumeju te informacije i zbog toga je njima lakše manipulisati nego bilo kada ranije u istoriji. Zato mislim da je strašno važno naučiti ih kako da procenjuju informacije koje dobijaju i tu škola može da ima ogromnu ulogu.

Kada bismo učili danas o Srebrenici, to bi pod jedan značilo da smo mi napustili programe zbog kojih smo u rat ušli. To bi značilo da smo mi napravili pravi zaokret, napravili ozbiljnu distancu i da smo sad sposobni da se s tim suočimo. Kada bismo, ponavljam, danas mogli da učimo o Srebrenici, to bi značilo da je naš sistem obrazovanja promenio svoju svrhu. Ja mislim da kod nas obrazovanje, kako ja to često kažem, posebno obrazovanje u oblasti storije, ima neku svrhu predvojničke obuke. Kao da priprema đake za neke sledeće ratove, a u svakom slučaju, ako ne za sledeće ratove, priprema ih da postanu ono što se kaže "narodne mase".

Naše obrazovanje ne obrazuje građane, ono ne uči đake da kritički misle, da misle svojom glavom. Mislim da kad bismo uveli učenje o Srebrenici u škole, da bi to upravo značilo kritičko savladavanje prošlosti, a samim tim i jedan sasvim drukčiji odnos prema sadašnjosti..."

- Izvodi iz transkripta

3.4. Namjera i poricanje

4. Kako učiti o prošlosti

1.	PROLOG
2.	POZADINA
3.	ČINJENICE I DOKAZI

3.1.	Historijski kontekst
3.2.	Rekonstrukcija
3.3.	Međunarodna zajednica
3.4.	Namjera i poricanje
3.5.	Postgenocidno društvo

4.	KAKO UČITI O PROŠLOSTI
5.	TRANSGENERACIJSKO PAMĆENJE
6.	REFERENCE

1.	PROLOG
2.	POZADINA
3.	ČINJENICE I DOKAZI

3.1.	Historijski kontekst
3.2.	Rekonstrukcija
3.3.	Međunarodna zajednica
3.4.	Namjera i poricanje
3.5.	Postgenocidno društvo