Opasne zone

“Kad smo stigli na taj dio puta, meni recimo najopasniji dio puta je od tog dijela od Zemaljskog muzeja ili ustvari Muzeja Revolucije tog bivšeg, jel’… Tad nije bilo ni graje u tramvaju već, uglavnom, su ljudi šutjeli, svi su čekali da se prođe taj dio puta. I u momentu kad sam mislio već da smo prošli, da je to već prošlo i da se to završilo, to je jedan momenat, jedan tren, svi mi znamo, barem ljudi koji su bili u Sarajevu.”

- Nedim Kereš, građanin

“Proći dobrinjsku barikadu je bilo jako teško i to se radilo uglavnom noću, jer manja je vidljivost, a sve moguće je učinjeno da se ljudi što bezbjednije kreću i to, naravno, kretali su se samo oni koji su morali. Pored ove zaštite koja je bila od teških kamiona, autobusa, kontejnera i tako dalje, pravljena je zaštita od vreća sa jedne strane, a s druge strane betonskim pločama, tako da je taj ugao rizika bio manji. Možda jedan metar širine, koji je štitio od… posebno od granata. Uglavnom se tu trčalo. Trčalo se bezglavo. Jednostavno, koliko je ko mogao da trči brže, on je išao.”

- Selver Porča, novinar

“Tuda se prolazilo vrlo teško. Stvarno ko je bio, imao srce i bio kaskader prolazio je tom džadom. Šta ja znam, išlo je samo ko je imao srce i da profura što prije da ga ne pogodi šta. 99% da ostaneš živ, 1% da rikneš.”

- Borislav Kanlić, vozač