3.1. Postavka | Srebrenica - 6.-19. juli 1995.

3.1.

Postavka

Ofanziva VRS-a na zaštićenu zonu

Januar 1995.

Strategija vlasti bosanskih Srba bila je učiniti enklave neodrživim tako što su ograničavali opskrbljivanje mirovnih snaga UN-a gorivom, municijom i hranom, što je narušilo njihovu sposobnost da efikasno izvršavaju svoje obaveze u „zaštićenim zonama“.

Januar 1995.

Zaštićena zona

Rezerve UN-ovih snaga u hrani, lijekovima, gorivu i municiji su se drastično smanjivale.

Mart 1995.

Radovan Karadžić, predsjednik Republike Srpske, izdaje “Direktivu 7”

Vojsci Republike Srpske data je dozvola da stvori nepodnošljivu situaciju totalne nesigurnosti, bez nade za opstankom i preživljavanjem za stanovnike Srebrenice.


Preludij u genocid

„Jezik ove široko distribuirane vojne naredbe dovoljno šokira sam po sebi, ali izborom riječi i frapantno nalikuje definiciji trećeg od pet postupaka koji čine genocid po Konvenciji o genocidu iz 1948. godine; naime: Smišljeno nametanje takvih uslova života koji neku grupu ljudi dovode do potpunog ili djelimičnog fizičkog uništenja.”

  • Dr. Robert Donia, historičar
3. juni 1995.

“Jadar 95”

Drinski korpus započeo je vojnu operaciju protiv „zaštićene zone“ Srebrenica. Vojnici holandskog bataljona UN-a u osmatračnici „Echo“ bili su prisiljeni da 3. juna napuste svoju poziciju.

9. juni 1995.

Sastanak u Splitu

“Ja insistiram da nikada ne koristimo silu i namećemo našu volju Srbima.“

  • General Bernard Janvier, glavni komandant snaga UN-a u bivšoj Jugoslaviji

„Ako ih udarimo, bit će kooperativniji.“

  • Rupert Smith, komandant UNPROFOR-a u Bosni i Hercegovini

„Moramo se prikloniti generalu Janvieru kao višem zapovjedniku.“

  • Yasushi Akashi, specijalni izaslanik glavnog sekretara UN-a za regiju
2. juli 1995.

“Krivaja 95”

Oko 3.000 vojnika iz tri brigade Drinskog korpusa bili su opremljeni tenkovima, oklopnim vozilima, višecjevnim raketnim bacačima, artiljerijskim oruđem, protuavionskim topovima i minobacačima.